GROMOBRANI – INSTALACIJE, SISTEMI

Zaštita od opakih udara s neba pomalo prerasta u važnu privrednu granu. Štete prouzrokovane udarom munje rastu iz godine u godinu, pa samo u Evropi iznose milione i milione evra. Statistički, svaki kvadratni kilometar zemljine površine godišnje pogode bar tri munje

Velike materijalne štete

U loše štićenim objektima udar munje može u dijeliću sekunde uništiti električnu instalaciju pa čak iu okolnim objektima. Električne instalacije, kompjuteri, telefonski uređaji, televizori, kućni aparati i klima uređaji mogu pretrpeti nepopravljiva oštećenja. Kao propratna pojava najopasnije je jako magnetno polje koje se u tom trenutku stvori i koncentrično širi oko tačke udara. Ono u metalnim predmetima i strujnim vodovima izaziva snažan indukcioni učinak. Štete na skupoj elektronskoj opremi u razvijenim zemljama dovele su do uspostavljanja sistema koji u slučaju havarije izdaje potvrdu o danu, satu i mestu udara munje kako bi se od osiguravajućeg društva mogla naplatiti šteta.

Naša ponuda obuhvata montazu, merenje i ispitivanje gromobranske instalacije.

Kontrola i merenje gromobranske instalacije

Ispitivanje i pregled gromobranskih instalacija obuhvata dve najbitnije stavke:

• Kompletan pregled spoljašnje gromobranske instalacije
• Merenje otpornosti uzemljivača

Za izvršena merenja dostavljamo stručni nalaz kojim se potvrđuje ispravnost gromobranskih instalacija ili se eventualno ukazuje na njihovu neispravnost. Stručni nalaz je u potpunosti validan dokument za protivpožarnu policiju.

Gromobranska instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja sastoji se, po pravilu, od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije.

SPOLJAŠNJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Spoljašnja gromobranska instalacija prihvata i odvodi u zemlju energiju atmosferskog pražnjenja. Spoljašnja gromobranska instalacija sastoji se od prihvatanog sistema, sistema spusnih provodnika i sistema uzemljenja
Spoljašnja gromobranska instalacija obuhvata -prihvatni sistem (štapne hvataljke, štapne hvataljke sa pojačanim dejstvom, mreža provodnika, razapete žice, metalni limovi, olukovi, itd)

• spustni provodnici
• sistem uzemljenja

Zaštita od direktnog udara groma podrazumeva da je verovatnoća pražnjenja mimo gromobranske zaštite manja od neke tehnički prihvatljive vrednosti

Zaštita objekta od oštećenja koja mogu nastati usled induktivnog uticaja atmosferskog pražnjenja u gromobransku instalaciju ili u blizinu štićenog objekta

S obzirom da ne postoji apsolutno sigurna zaštita od direktnog udara groma, definiše se nivo zaštite koji izražava efikasnost gromobranske instalacije

UNUTRAŠNJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Unutrašnja gromobranska instalacija smanjuje opasna dejstva atmosferskih pražnjenja u unutrašnjosti štićenog prostora zaštićenog objekta..

Unutrašnja gromobranska instalacija obezbeđuje izjednačenje potencijala radi sprečavanja opasnih indukovanih napona i prodor prenapona atmosferskog porekla, postavljanjem odgovarajućih uređaja za zaštitu u električne instalacije niskog napona.

Unutar objekta koji je efikasno zaštićen od direktnog udara groma se mogu pojaviti prenaponi na sledeće načine:

• povećanjem potencijala uzemljivača usled proticanja struje atmosferskog pražnjenja
• prodorom atmosferskog prenapona putem nadzemnog električnog priključka
• elektromagnetskom spregom provodnog puta sruje atmosferskog pražnjenja i posmatranog objekta ili uređaja

Unutrašnja gromobranska instalacija obuhvata mere u cilju

• izjednačavanja potencijala unutar objekta,
• ograničavanja od prenapona unutar objekta
• oklapanje objekata ili uređaja

VRSTE GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Gromobrani sa ranim startovanjem

Do danas nauka nije uspela da spreči naelektrisavanje atmosfere, kao ni posledicu toga, tj.pražnjenje prema zemlji u vidu munje (groma). Postoje dva načina da se zaštitimo od atmosferskih pražnjenja. Prvi način je poboljšanje elektroprovodnih delova objekta na zemlji, dok je drugi način poboljšanje elektroprovodnih osobina delova atmosfere u poslednjih 100 metara od zemlje – čime utičemo da sa većom verovatnoćom predodredimo tačku pražnjenja.

Drugi način je ranije rešavan radiaktivnim gromobranima, čija je upotreba danas zakonom zabranjena. Kao adekvatna zamena danas su u upotrebi gromobrani sa ranim startovanjem, čija je upotreba zakonski regulisana (SRPS N.B4.810, 2003).
Gromobrani sa ranim startovanjem se postavljaju na najvišu tačku objekta, minimum 2 metra iznad njega. Uz pomoć dva spusna voda spajaju se direktno sa uzemljenjem. Spusni vodovi se izrađuju od pocinkovane trake (FeZn) ili od bakra (Cu). Otpor uzemljenja mora biti manji od 10 Ω (oma).

Klasični gromobrani

Do danas nauka nije uspela da spreči naelektrisavanje atmosfere, kao ni posledicu toga pražnjenje prema zemlji u vidu munje (groma). Postoje dva načina da se zaštitimo od atmosferskih pražnjenja. Prvi način je poboljšanje elektroprovodnih delova objekta na zemlji, dok je drugi način poboljšanje elektroprovodnih osobina delova atmosfere u poslednjih 100 metara od zemlje – čime utičemo da sa većom verovatnoćom predodredimo tačku pražnjenja.

Prvi način se najčešće izvodi tako što se oko objekta postavi elektroprovodan kavez (Faradejev kavez), izrađen od dobrog elektroprovodnog materijala. Taj kavez je preko uzemljenja povezan sa zemljom, u koju se odvodi struja pražnjenja. To je najstariji način zaštite objekta i spada u klasičnu gromobransku zaštitu.

Kao posledica atmosferskog elektriciteta, putem električne indukcije, na tom kavezu će se indukovati naelektrisanje veće gustine nego u okolini, čime će se sa velikom verovatnoćom predodrediti i tačka pražnjenja.

faradejev kavez

Franklinov štap

Zaštita objekata od atmosferskog pražnjenja zasniva se na tome da se iznad ili oko objekat koji se štiti postave kvalitetno uzemljnje metalne konstrukcije sa ciljem da grom udari u njih a ne u sami objekat.

Najstarija metoda, koja se i danas upotrebljava, je da se na najisturenije delove objekta postavljaju dobro uzemljenje štapne hvataljke („Franklinovi štapovi”)

Maksimalno rastojanje štićene tačke određenog nivoa (rmax) – rastojanje od kojeg fiktivna sfera čela silaznog trasera poluprečnika R, rotirajući oko hvataljke visine h, dopire prodirući kroz ravan na određenom nivou štićene tačke.

Za štapnu hvataljku („franklinov štap“) videti sliku dole rmax se računa prema obrascu:
(m)

R – poluprečnik fiktivne sfere čela silaznog trasera, tj. udarno rastojanje, u metrima
h – vertikalno rastojanje od vrha šiljka štapne hvataljke do nivoa bilo koje druge štićene tačke, u metrima